Биографија: Владимир Александрович Бабошин
Владимир Александрович Бабошин родио се 13. септембра 1958. године у селу Руска Бектјашка, Уљановска област. Завршио је вишу војну командну школу за везу која носи име Орџоникидзеа (1979), и Војну академију за везу која носи име Буђоног (1992). Докторирао је у Војноj академији за везу (1995), доктор је философиje у области техничких наука, доцент, написао је више од осамдесет научних радова. Доцент је на катедри аутоматике и телемеханике у Војној академији. Академик је Арктичке Академије наука, дописни члан Петровска Академија наука и уметности. Академик је Српске Краљевске Академија Научника и Уметника. Председник је удружења књижевника „Нови поглед“ у Санкт Петербургу, уредник и издавач часописа «Невскаja формула». Члан Књижевна заједница „Лештијанска пустиња“Лешје,Србија. Члан Удружења књижевника «Зенит», Подгорица, Црна Гора. Награђиван је за поезију, добитник је медаље „Златно перо“ при српској Дијаспори у Љубљани, почасни је члан Удружења Српских књижевника Словеније. Добитник је специјалне медаље на Међународном такмичењу «Месапотамија 2019», «Месапотамија 2020» у Београду. Преводи поезију са српског, шпанског, италијанског, немачког и енглезског језика, а његова поезија је превођена на српски, словеначки,македонски и енглезски језик. Приредио је књигу поезије: „Моја српска Антологија“, Београд, 2018; коаутор је књиге „Шарени букет: руска драма за децу и младе“ Београд, 2020.
Зарисовка с натуры
Художница Осень этюдник с собой прихватив,
Вприпрыжку бежит на свой ежедневный пленэр,
Забрызгала охрою острые листики ив,
Раскрасила клёны на жёлто-багряный манер…
Если даже рисует она голубым горизонт,
То облачных красок имеет солидный запас,
Поэтому носит всё время под мышкою зонт,
Ведь дождик осенний приходит внезапно подчас…
Осень мазками широкими пишет жнивьё,
И тёмно-зелёным контрастом клин озимой.
Алых рябин ожерелье венчает творенье её,
И солнца закатного шар над стальною рекой…
УМЕТНИЦА ЈЕСЕН
Сликарка Јесен узима своје четке и платно,
Свакодневним скоковима мења пленере своје.
Једним потезом све врбе обоји у тамнозлатно,
А јавор одједном сав је жуто-црвене боје.
Чак и када хоризонт буде јој небескоплави,
Она у трену уме да дода врло тамне боје
И проспе кишне капи, а ником да не јави,
Зато, с јесени под руком нек вам амрели стоје.
Поља и отаве боји широким покретима,
Уметне клин тек никле тамнозелене ражи,
А све закити црвеним глоговим плодовима
И над челичном реком сунцем које смирај тражи.
С руског препевао Анђелко Заблаћански