Зорица Ђаковски – Ћуприја, Србија

Зорица Ђаковски

Биографија:

Зорица Ђаковски, рођена је 6. маја 1982. године у Београду. Још од детињства показује изузетно интересовање за музику. Током свог школовања освајала је разнолика признања. Била је активна и као представник школе учествовала на многобројним концертима, фестивалима и другим музичким манифестацијама широм Србије и Црне Горе, наступајући као солиста у певању, свирању на клавиру и као члан многобројних камерних ансамбала.

Добитник је првих и других награда на такмичењима у земљи и иностранству. Велика посвећеност и љубав према музици манифестовала се кроз усавршавање на многобројним мајсторским курсевима клавира код реномираних професора : проф. Александра Шандорова (Београд), проф. Соње Радојковић (Београд), проф. Јокут Михаиловић (Београд), проф. Ненада Радића (Београд), проф. Лидије Станковић (Београд), проф. Оливере Ђурђевић (Београд), проф. Срђана Грбића (Београд), проф. Владимира Огаркова (Нови Сад), проф. Светлане Богино (Нови Сад), проф. Биљане Горуновић  (Нови Сад),  проф. Бориса Краљевића  (Цетиње), проф. Олге Борзенко (Украјина), проф. Јурија Кота (Кијев) и других – где у оквиру многобројних концерата бележи успешне резултате.

            Од 2004. год., као учесник Међународне школе «YALLE  UNIVERSITY» усавршавала се код проф. Пола Баренса ( Prof. Paul Barens/USA-Nebraska-Lincoln), проф. Ајако Цурута

( Prof. Ayako Tsuruta /USA-Ohaio), проф. Питера Мијамотоа (Peter Miyamoto/USA-Los Angeles), проф. Карла Понтена ( Prof. Karl Ponten/Sweden), проф. Јана Џонса (Prof. Ian Johns/London-England), Дејвида Вестфала (Prof. David Westfall/USA), и других.

Поред клавира, завршила је и средњу музичку школу „Јосип Славенски“ у Београду на одсеку за рану музику, инструмент чембало а паралелно је ишла и на соло певање. Љубав према клавиру је преовладала и уписује студије клавира у Источном Сарајеву (БиХ) где је и стекла статус дипломираног музичара – пијанисте. Стручно усавршаванје наставила је на специјалистичким студијама Академије уметности „СЛОБОМИР П“ Универзитета у Бијељини (Република Српска) у класи проф. др Дубравке Јовичић а магистрирала у класи мр Александре Радосављевић. Од 2008. г. ради као проф. клавира у Школи за музичке таленте која се налази у Ћуприји, као и корепетитор у ОМШ: „Душан Сковран“ (од 2011.г.)  Активно наступа као солиста, камерни музичар и клавирски сарадник.

Живи и ради у Ћуприји и до сада је освојила преко двеста награда у земљи и иностранству. Говори енглески, немачки и италијански језик.

Члан је КК „Душан Матић“ из Ћуприје и Савеза књижевника у отаџбини и расејању Нови Сад за Поморавски округ. Добитник је „Моравске повеље“  у 2023.г.

У Ћуприји је 23.12.2023.г.  одржана „ПОЕТСКА ПОЗОРНИЦА ПЛУС“ где је Зорица  освојила треће место за песму „ЗАВИЧАЈА ЗОВ“ које је доделио КК „Душан Матић“ из Ћуприје. Узела је учешће на конкурсима „Расковник“ (Смедерево), „Жрнов“, „Богојављењски конкурс“  (где је њена песма ушла у ужи избор за победничку песму),  „Црњански“ у Београду са песмом „ЈЕСЕЊА СОНАТА“ која је објављена у часопису за јануар 2024.г. Затим, учешће на конкурсу „БУРЈАНСКИ ЧАРДАЦИ“, 4. Новембар 2023.г. у Пожаревцу, 8. похвала од додељених 15 за песме „ЗЕМЉО МОЈА“ и „МАЈСКА ПЕСМА“, које су и објављене у зборнику „ОД СТИХОВА БРОЈАНИЦА“.  Активно учествује и на другим конкурсима који су у току, као и на многобројним манифестацијама у оквиру обележавања значајних манифестација као што су: Међународни дан за читање наглас, Међународни дан књиге и ауторских права, Ноћ библиотеке, Ноћ књиге…

Наступала је у Баточини, 21.10.2023.г., где је одржан „МЕЂУНАРОДНИ ПЕСНИЧКИ МАРАТОН“. На седмом песничком маратону у Баточини у организацији Књижевног клуба „Миодраг Петровић“  читала је своју песму „ТУГА“ која је награђена великим аплаузом.

На манифестацији „МОРАВСКИ СТАРОСТАВНИК КОД ЧЕСМЕ У БЕЛОЈ ВОДИ“ (8.10.2023.г.), била је изабрана од стране КК „Душан Матић“ да својом песмом представи град Ћуприју и чита код чесме своју песму „БЕЛА ВОДА“, где је код чесме венчала воду читајући  песму БЕЛА ВОДА, и истог дана је читала и своју песму „МОРАВА“,  на манифестацији која је одржана на скели уз  Мораву и бацала венчић за љубав.

Читала је песму и у Макрешане где је 16.09.2023. г. обележен ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ САБОР МОЈСИЊСКА ГОРА „ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА“.

У Ћуприји су од 9. до 13. септембара 2023.г. одржани 42. МАТИЋЕВИ ДАНИ,  ПОЕТСКИ СУСРЕТИ „ПОЕМЕ У БОЈИ“  где је Зорица читала пет песама на отвореној сцени.

Додељена јој је диплома за учешће у Горњем Адровцу код Алексинца, 26.08.2023. г. Црква Свете тројице – Руска црква, 15. књижевна Манифестација у организацији Књижевног клуба „Велимир Рајић“ где је наступило више од 50 песника из више градова Србије: Београда, Ниша, Сокобање, Алексинца, Крагујевца, Ћуприје, Параћина, Скорице, Багрдана и још многих места.

Активно објављујем песме на фб страницама савеза књижевника у отаџбини и расејању СКПОР и Радмила Милојевић versei több nyelven-Песме Радмиле Милојевић на више језика.

У марту месецу 2024.г. очекује се промоција њене књиге „МИСТИЧНА ДАМА“.

БОГОЈАВЉЕЊЕ

И дође Богочовек,

Какав земљом ходао није до тада,

Јер посла Бог сина свога

Да за наше грехове страда.

И крсти га Јован у реци Јордану

А голуб му бели на раме слете

И чу се глас са небеских висина:

– Признајем, ово је моје дете!

Долазак његов најављен беше

Још од пророка из времена давна,

Јер ни једна душа, ни једна глава

Јагњету Божијем није равна.

Давно су наши згрешили оци

Због греха њиховог смртници ми смо,

И узалуд би била вера у живот вечни

Да Исусову Реч спознали нисмо.

И ова ноћ, и овај дан

Када се боримо за Веру и часни крст

Само нас Јеванђеље љубав и нада,

Са Богом држе у Завет чврст.

Нек небеса певају, нека се слави

Све што је живо данас нек слави

Нек нам је срећно Богојављење!

Да смо живи и здрави јер Бог се јави!

ЗАВИЧАЈА  ЗОВ

Тамо негде где Морава
пропланцима зажубори плава,
где још живе приче мојих прадедова,
мој завичај тамо спава.

У крошњама старих врба,
ко да чујем фруле звук,
песму младе пастирице
што одгони јутра мук.

Још чарлија поље родно,
мобе, прела и посела,
још чувају слике старе
успомене испод вела.


Минули су дани они,
и предања са оца на сина
кад је кућа пуна била
и поштовала домаћина.

Кад се знало да се добро,
добрим делом увек враћа,
кад се знао ред и закон,
“ко купује, а ко плаћа“.

Завичај ми њива, забран,
гиџа грожђа, жита клас,
поље родно, благородно,
зов петлова, коња кас.

Тамо негде где се родих,
где ме душа води, иште,
тамо ми је корак први,
крсна слава и огњиште.

И живота ова река,
потекла из самог раја,
не би била Богу мила,
без рода и завичаја.

СВЕТОМ САВИ

Још у неко време давно
У Божије крену стадо 
Немањино чедо младо.
Да у миру Свете Горе
где допиру тамне горе
место круне прими чашу
Да просветли веру нашу.

Једина му беше жеља
живот ревног светитеља.
Да свом снагом бића свога
као лучоноша Српског бића духовнога
крстом часним, вером часном
и поруком светом јасном,
да залечи рањенога,
да подигне убогога,
да се грешни с богом мире
градио је манастире.

И данас нас с неба  чува,
кад недаће ветар дува,
и кад дан и сунце мине,
његов глас нам са висине
поручује као славље
да чувамо православље.
Зато сада у тој слави
Ускликнимо Светом Сави.

ЈЕСЕЊА  СОНАТА

Чујеш ли кроз крошње платана,

како ветар јесењу сонату гуди,

и како новембар аријом још једном

вечерњи сутон тугованком руби.

Боле ли те ноћас стихови и риме,

кроз ову јесен што се тихо плету,

Слутиш ли ми корак као некад давно,

док мирише вече на тугу и сету.

Знаш ли како јесен уме да заболи

Као суза с укусом мокрих тротоара,

када имаш пламен у оку, на длану,

а ништа не може жал да ти завара.

Ноћас сам ти само уплашено лане,

сићушна и дрхтава, капи кише слична,

а тако би радо да плешем, да певам,

ал не иде, не иде, остах непомична.

А новембар клизи кроз тмину, кроз гране,

и кроји нам стазу нову, непознату,

Али бар ноћас гледамо ово исто небо,

и слушамо исту јесењу сонату.

ДЕЦЕМБАР

Слушај како кораком меким,

долази децембар, празници и иње,

како корача ко витез бели,

као да гази кроз море сиње.

Слушај како шапуће ветар

кроз голе гране као да пева,

док мисао моја искричава, сетна,

о загрљају твом топломе снева.

И твоје очи топле и драге,

ко искра ватре топлог камина,

тако ми фале овог децембра

када ме промрзло сећање

под крило узима.

Чујеш ли како шапуће децембар?

Чујеш ли? Реци! Ма где год био,

Ти знаш да увек боли ме децембар,

децембар те је давно од мене скрио.

И увек тако кад децембар дође,

кад замиришу празници и пахуље слете,

осетим како кораци децембра газе,

и као со на рану на тебе ме сете.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *