Biografija
Desa Dautović devojačko Dragović. Rođena u Aranđelovcu. Završila sam pedagošku akademiju u Beogradu gde i danas živim. Pisanjem se bavim iz školskih dana. Pišem poeziju, prozu, dečiju poeziju itd…
Član sam mnogih književnih udruženja u zemlji i inostranstvu.
Imam objavljenenih radova u mnogim zbornicima i antologijama. Dobitnik sam raznih nagrada: povelja, plaketa, diploma, sertifikata …
Imam objavljenu knjigu i dve u pripremi koje ću izdati ove godine.
Pogledaj prirodu
Pogledaj naše namrgodjene
njive, što je priroda bolno utkala
tugu na njih, ko da se osme’ne
sjaju sunca, cveće je po polju brala.
Vidite zemlju što željno vapi zrela
za kapima rose, kišne bisere očekuje
natapa ispucalu, skorelu zemlju, vrela,
proklija semenom korova pa uljuljkuje.
Zajačite bistre potoke neka zaliju
naše njive, nek’ bude polje cvetova,
nek’ zamirišu nektati i grane zrelih
plodova obraću, biserjem svih svetova
Neka uvek cvetaju polja božura,
vratite nam veru, poštenje, nek bere
duša ti dah, neka kaže koliko je bura
prošlo, pogleda usahlih, razliva bisere.
Kolevko naša zaljuljana pogledaj prirodu,
sačuvaj predanje časno i vredne ratare,
rađaj nove, ti srećna dušo zablistaj rodu
po pokošenim poljima i čuvaj običaje stare.
PESMA O MAJCI
Kako se niti nežnosti
prepliću sa željom da si
tu, da te dodirnem, zagrlim…
U mojoj duši i mislima živi
život majke, moje majke i
svih majki sveta, divnih majki…
Svakoga dana zaiskre suze
što te nema, što nisi tu pored
mene, da te zagrlim, poljubim…
Osetim toplinu dodira i
sigurnost smirenosti u ovom
danu i narednim dolazećim…
Sada, kad sam tu, kada mogu da
budem sa tobom, da ti iskažem
svu zahvalnost i sreću koju imam…
Tebe nema, tako mi nedostaješ,
u mojoj duši sivilo proždire niti
života, al’ čežnja je i dalje tu…
Hvala sto si mi usadila iskrenost,
lepotu života i nabujale misli pune
stvaralaštva i raznovrsnosti misli…
Ti, moja vodilja, puna harizme i
nežnosti, vodićeš i dalje moj zivot
ka lepoti moga stvaralaštva…
Poželeću u ovom danu i svim
narednim da me tvoje tople oči, kao
more pogledaju a ruke pomiluju…
Kada i ja jednog dana krenem,
poželeću da me sačekaš na cvetnim
livadama istkanim tvojim rukama…
Da zajedno zagrlimo istinom, rađanje
našeg postojanja u polju nedozrelog
žita, da moja duša oseti smiraj sa tobom…
ČUVAJMO NAŠE KORENE
Ne sadite mi korov na cvetne livade,
Ostavite mi ovo busenje, moje sinore
da štite moja rodna polja.
Zaštitite mi jablani, zavetrinom sinore,
Hrastovi moji, zaštitite naše sinove.
Čuvajte mi naše pretke, čuvajte naše heroje,
Čuvajte našu istoriju, naše postojanje,
našu milu decu, kroz hrabre, uboge
ruke, ispucale od vetra i rada, to je
Snaga naših predaka, naših roditelja.
Naša deco, nadograđujte,
Postojanje skrivene istorije otkrijte!?
A seljak koji je vekovna ognjišta čuvao,
a dušmani zatirali, ali nisu uspeli,
Očuvao je svoju dušu i svoje svetinje.
Ne dozvolite da vam izmrve
Hleb sa rodnih njiva, nepožet,
Da otkriju voće sa nevinih stabala,
da van uzmu dušu nebrigom.
Dođite da sačuvate svoje ime i poreklo,
svoju dedovinu, rodna i zdrava polja,
Sačuvajte dobre priče, ne dajte da vam otmu
istinu stvaranja naših pokolenja, našu istoriju!
Magla
Sakrile te guste magle sa vidika,
odnele lepotu plavetnila iza niza
Jutra i sivilo usnulim senkama
pogledala, sve ih prekrila izbliza.
Ovo su sva naša divna mesta ostala
sama, netaknutih pogleda svih osama,
odnele nas prolaznostima tame, a sivila
obrise mladosti i sve snove o lepotama!
Ostale su naše prazne klupe, gladne
Nas u vremenu plavetnila, niza zvezdi,
bisera, naših senki, svih uzdaha, dodirne
ruka čežnjive prolaznost a pogled zajezdi.
Ne budi nadmen
Misli pritokama odnosi hir
Razuzdana nečija bahatost
Nadmenošću nameće patnje
Možda nekad upoznaš blagost.
Opire se uzavreli otkucaj nošen
Mišlju izmoždenog traga jecaja
Niotkuda dolaze koraci uspavani
Dodirni misli poslednjeg uzdisaja.
Ljudi puni sujete bez imalo dara
Planduju prostranstvom ogolelim
Nadmeno vršljaju nekošenom livadom
Gaze zrelo žito, travu atarima preostalim.