Desa Dautović – Beograd, Srbija

Desa Dautović

 Biografija

Desa Dautović devojačko Dragović. Rođena u Aranđelovcu. Završila sam pedagošku akademiju u Beogradu gde i danas živim. Pisanjem se bavim iz školskih dana.  Pišem poeziju, prozu, dečiju poeziju itd…

Član sam mnogih književnih udruženja u zemlji i inostranstvu.

Imam  objavljenenih radova u mnogim zbornicima i antologijama. Dobitnik sam raznih nagrada: povelja, plaketa, diploma, sertifikata …

Imam objavljenu knjigu i dve u pripremi koje ću izdati ove godine.

Pogledaj prirodu

Pogledaj naše namrgodjene

njive, što je priroda bolno utkala

tugu na njih, ko da se osme’ne

sjaju sunca, cveće je po polju brala.

Vidite zemlju što željno vapi zrela

za kapima rose, kišne bisere očekuje

natapa ispucalu, skorelu zemlju, vrela,

proklija semenom korova pa uljuljkuje.

Zajačite bistre potoke neka zaliju

naše njive, nek’ bude polje cvetova,

nek’ zamirišu nektati i grane zrelih

plodova obraću, biserjem svih svetova

Neka uvek cvetaju polja božura,

vratite nam veru, poštenje, nek bere

duša ti dah, neka kaže koliko je bura

prošlo, pogleda usahlih, razliva bisere.

Kolevko naša zaljuljana pogledaj prirodu,

sačuvaj predanje časno i vredne ratare,

rađaj nove, ti srećna dušo zablistaj rodu

po pokošenim poljima i čuvaj običaje stare.

PESMA O MAJCI

Kako se niti nežnosti

prepliću sa željom da si

tu, da te dodirnem, zagrlim…

U mojoj duši i mislima živi

život majke, moje majke i

svih majki sveta, divnih majki…

Svakoga dana zaiskre suze

što te nema, što nisi tu pored

mene, da te zagrlim, poljubim…

Osetim toplinu dodira i

sigurnost smirenosti u ovom

danu i narednim dolazećim…

Sada, kad sam tu, kada mogu da

budem sa tobom, da ti iskažem

svu zahvalnost i sreću koju imam…

Tebe nema, tako mi nedostaješ,

u mojoj duši sivilo proždire niti

života, al’ čežnja je i dalje tu…

Hvala sto si mi usadila iskrenost,

lepotu života i nabujale misli pune

stvaralaštva i raznovrsnosti misli…

Ti, moja vodilja, puna harizme i

nežnosti, vodićeš i dalje moj zivot

ka lepoti moga stvaralaštva…

Poželeću u ovom danu i svim

narednim da me tvoje tople oči, kao            

more pogledaju a ruke pomiluju…

Kada i ja jednog dana krenem,

poželeću da me sačekaš na cvetnim

livadama istkanim tvojim rukama…

Da zajedno zagrlimo istinom, rađanje

našeg postojanja u polju nedozrelog

žita, da moja duša oseti smiraj sa tobom…

ČUVAJMO NAŠE KORENE

Ne sadite mi korov na cvetne livade,

Ostavite mi ovo busenje, moje sinore

da štite moja rodna polja.

Zaštitite mi jablani, zavetrinom sinore,

Hrastovi moji, zaštitite naše sinove.

Čuvajte mi naše pretke, čuvajte naše heroje,

Čuvajte našu istoriju, naše postojanje,

našu milu decu, kroz hrabre, uboge

ruke, ispucale od vetra i rada, to je

Snaga naših predaka, naših roditelja.

Naša deco, nadograđujte,

Postojanje skrivene istorije otkrijte!?

A seljak koji je vekovna ognjišta čuvao,

a dušmani zatirali, ali nisu uspeli,

Očuvao je svoju dušu i svoje svetinje.

Ne dozvolite da vam izmrve

Hleb sa rodnih njiva, nepožet,

Da otkriju voće sa nevinih stabala,

da van uzmu dušu nebrigom.

Dođite da sačuvate svoje ime i poreklo,

svoju dedovinu, rodna i zdrava polja,

Sačuvajte dobre priče, ne dajte da vam otmu

istinu stvaranja naših pokolenja, našu istoriju!

Magla

Sakrile te guste magle sa vidika,

odnele lepotu plavetnila iza niza

Jutra i sivilo usnulim senkama

pogledala, sve ih prekrila izbliza.

Ovo su sva naša divna mesta ostala

sama, netaknutih pogleda svih osama,

odnele nas prolaznostima tame, a sivila

obrise mladosti i sve snove o lepotama!

Ostale su naše prazne klupe, gladne

Nas u vremenu plavetnila, niza zvezdi,

bisera, naših senki, svih uzdaha, dodirne

ruka čežnjive prolaznost a pogled zajezdi.

Ne budi nadmen

Misli pritokama odnosi hir

Razuzdana nečija bahatost

Nadmenošću nameće patnje

Možda nekad upoznaš blagost.

Opire se uzavreli otkucaj nošen

Mišlju izmoždenog traga jecaja

Niotkuda dolaze koraci uspavani

Dodirni misli poslednjeg uzdisaja.

Ljudi puni sujete bez imalo dara

Planduju prostranstvom ogolelim

Nadmeno vršljaju nekošenom livadom

Gaze zrelo žito, travu atarima preostalim.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *