Biografija
Desa Dautović devojačko Dragović. Rođena u Aranđelovcu. Završila sam pedagošku akademiju u Beogradu gde i danas živim. Pisanjem se bavim iz školskih dana. Pišem poeziju, prozu, dečiju poeziju itd…
Član sam mnogih književnih udruženja u zemlji i inostranstvu.
Imam objavljenenih radova u mnogim zbornicima i antologijama. Dobitnik sam raznih nagrada: povelja, plaketa, diploma, sertifikata …
Imam objavljenu knjigu i dve u pripremi koje ću izdati ove godine.
Bako moja
Osmehu moj, što uvek blista
Teška je sudbina a duša čista,
U mladosti namučila, duša ista
Naradila, odgajila, ostarila a blista.
Osmeh mio u mladosti sve bodrio
Ruke nežne, žuljevite, ogrubele,
Duša široka, sve nam Bog podario
Tebe meni dao, tvoje nežne ruke bele.
Ni sada ti nije teško, korpu drva dala
Donela si, potpomažeš se štapićem,
Bluza, džemper ruka tvoja ištrikala
I meni je kad sam bila mala, s’ vozićem.
Dok sam živa nosiću radost i sreću
Nikad stideti se tebe, bako moja, neću
Verujem da ću i ja jednog dana odgajiti
Unuke kao ti sve nas, uvek sećati i diviti.
Jedan žabac
Pevao je cele noći
u pohode mora poći,
rešio je vredni žabac
da okuša sreću i poneo
kamericu da napravi
Koju sliku,
i da snimi nešto vešto.
Šetao je tamo amo,
svega Ima kao naslikano,
divio se lepoti i raju
gde provode dane
mnoge ptice,
drugari i životinje razne.
Slikao je i on tako,
javi mu se neka ptica,
eno tamo tvojih drugarica
na livadi pored reke,
Sunčaju se ko neke starlete.
On se tamo uputio, osmotrio,
Sve je lepo osmislio,
da ih slika Iz daleka
da ne ode neka,
pa će album
da napravi i podeli svima.
Devojčice
Kud su tako uranile devojčice,
Drugarice, što se drže za ručice,
Na piknik se uputile u šumicu
I da sednu na cvetnu livadicu.
Lepo su se opremile, čak su i
Čizme obule, jaknice i rančiće,
Ponele su i bojice da slikaju na
Proplanku aranžmane ko cvetiće.
Šetale, smejale se i crtale, nisu
Bile same, još je dece svi su bili
U nizu i tako blizu, igrali, slikali,
Lepo kući krenuli kad se naigrali.
Razmišljaju vragolani
Skupila se ćete mala pa je svako
Druga ili drugaricu odabrala, družiće
Se svita od jutra do sutra, svi će tako
Radost deliti, lepo biće, uskoro sviće.
Lepo su se podelili, drugar i drugarica
Možda neka sanjalica nije važno skim će
Važne su im igrice, možda simpatijica
Neka se pojavi, posle toga svi veseli biće.
Zar je važno ko je, gde je, radost tako dele
I uvek vesele, prošetaju, sladolede kupe
Posedaju na ograde, tako se slade, vesele
Oči, nemirne ruke kad se dočepaše klupe.
Dobro jutro milo moje
Dobro jutro moje milo,
Što si tako rano uranilo
Oči mile, tople tvoje
Ko klikeri plave boje.
Razneži me pogled mio
Male ruke, nežne bele
Ko pufnice jastučiće svio
U dlanove moje položile.
Neka jutro srećno bude
Nek se u postelji ljube
Nežno, kada se probude
Ustanu, spuste se niz stube.