Драган Миленковић – ГАВРИЛО ПРИНЦИП ЖИВОТ ЗА СЛОБОДУ

ГАВРИЛО ПРИНЦИП

ЖИВОТ ЗА СЛОБОДУ

   У уторак 28. априла 2020. било је тачно 102 године од како је ( 28. априла 1918. у 18.30 часова ) у затворској болници у Терезину издахнуо Гаврило Принцип, атентатор на аустријског претстолонаследника Фрању Фердинанда, у Сарајеву на Видовдан 28. јуна 2014.  Живео је непуне 24 године.                                        

   У време стогодишњице атентата на Франца Фердинанда 2014, пре шест година, у Европи, али и шире у свету, форсирана је неистинита слика о чину Гаврила Принципа као о сукобу просвећене Европе и становника са сировог Балкана, а атентат био представљан као напад припадника једног необразованог и некултивисаног народа ( Срба ) на представника тадашње европске и светске елите. Сам чин дефинисан је као „дивљачки и као главни узрок избијања Првог светског рата“.

   Истина је, међутим, била потпуно другачија. Припадници организације Млада Босна започели су своје организовање и окупљања баш у циљу што бољег образовања ( које им није дозвољавала аустроугарска власт ). Окупљали су се да читају књиге које су тада у Европи биле доступне свима, осим Србима и другим Словенима у Аустругарској. Тек касније су младобосанци почели да размишљају о отпору и атентатима.

   Гаврило Принцип је у време атентата у Сарајеву имао непуних 20 година, а говорио је или познавао више језика ( међу којима латински и грчки ), прочитао је велики број дела светске књижевности која су му била доступна у преводу, али и многа од њих у немачком, или француском оригиналу. Највећи део српских епских песама и песама савремених српских песника знао је напамет и често их говорио, а наизуст је знао и читав текст „Горског вијенца“ Петра Петровића Његоша. Био је омиљен међу својим друговима и увек спреман на весеље, песму и шалу – мада је живео у великој немаштини и сувише често, на слободи и у затвору, био гладан.

   Насупрот њему, аустријски престолонаследник Франц Фердинанд  имао је непотпуно образовање, углавном са приватним учитељима и предавачима, који су му чак давали да чита цензурисане текстове књига, а не оригинале. Није говорио ниједан страни језик, осим неколико фраза на француском које је једино знао да изговори. Био је веома агресивног карактера, стално лоше воље, недружељубив, нико га никада није видео са осмехом на лицу, имао је честе нападе беса, а у лову је, убијајући претеран број животиња које су му биле натериване на нишан, демонстрирао свој убилачки нагон. Био је поборник рата и све је учинио да повећа утицај на бечком двору снажнијим везама са армијом, која је много пре његове смрти припремала напад на Србију.

   Гаврило Принцип био је младић изузетно чврстог карактера, који је истрајао у својој намери да изврши атентат на Франца Фердинанда у најтежим могућим условима. Иако су га касније многи својатали и тврдили да су на њега имали утицај да учествује у атентату, све говори да је коначну одлуку, када је главни организатор групе од седам младих завереника Данило Илић почео да се колеба, Принцип донео потпуно сам. Приликом испитивања под мукама и током суђења све време је јасно изражавао своје патриотске ставове и ниједном није поклекнуо да се, под притисцима, покаје због свог чина, или да оптужи некога од својих другова. Највећи део кривице је узимао на себе. До пред саму смрт пркосно је прорицао скору пропаст Аустроугарске монархије, предвиђао победу Србије  и најављивао стварање снажне државе свих Јужних Словена.

   Као Арханђел Гаврило, по коме је добио име, Гаврило Принцип је наговестио један бољи праведнији свет, у коме ће аристократија бити уништена, а људи имати више шансе за бољи и хуманији живот. Он и његови другови као своје главне циљеве означили су „Ослобођење од стране доминације и недовољно демократског облика владавине“, што су били циљеви и Америчке револуције и тадашњих најнапреднијих европских покрета. У време када су жене у Европи имале веома мало права, припадници Младе Босне залагали су се за права жена, за њихову једнакост са мушкарцима, залагали су се за аграрну реформу, право на рад и образовање. Борили су се огорчено против права аристократије да влада великом већином становништва и да га држи у сиромаштву.

   Сви Принципови снови остварили су се и то веома брзо после његове смрти. Принцип је своје хице испалио не само на једног престолонаследника, него ( како је то лепо написао Владимир Дедијер ) на једну лажну фасаду наизглед мирног и стабилног света. Завршетак Првог светског рата означио је крај неколико империја ( међу њима Аустроугарске и Турске царевине ), а аристократија је практично престала да постоји, утирући пут за развој демократије и праведнијег друштва. Први светски рат донео је коначно јачање улоге жене, не само више могућности да ради мушке послове, него да преузме значајнију улогу у друштву. Свет је постао мултиполаран, а напредак технологија означио је одлучујућу улогу науке у развоју света.  

   Врло брзо после завршетка  рата створена је држава Јужних Словена, прва ( нажалост лоше искоришћена ) шанса у историји икада да Срби и други припадници словенских народа сачувају и у потпуности изразе свој идентитет, као и да искористе своја национална богатства за сопствени напредак.  У сваком случају ни Срби, али ни други јужнословенски народи, упркос томе што нису искористили ту шансу, никада ( надамо се ) неће поново бити робови неке земље као што је била Турска империја или „тамница народа“ Аустроугарска.

   Треба истаћи и неизмерни патриотизам Гаврила Принципа и његових другова. Мада им неки историчари „југословенство“ приписују као негативну особину, чињеница је да је борба тадашње младе генерације за јединство Јужних Словена била само њихово оруђе у циљу ослобођења и осамостаљења тада малих народа. Љубав према своме српском народу, његовој историји  и историјском наслеђу била је карактеристика онога што је осећао Гаврило Принцип. Ко би могао да посумња у патриотизам двадедесетогодишњака који са онолико љубави говори о Србији, која је за њега била идеал слободе, али који и наизуст изговара све оне хиљаде стихова српских јуначких песама, или стихове једног од највећих српских поетских дела „Горског вијенца“.  

   Читав век после смрти, Гаврило Принцип и његове идеје су живи и све више актуелни. Свет као да је назадовао током тога века, а два светска рата изгледа да људе нису научили како да створе трајни мир. Уместо да је буде више, слободе је све мање. Напредак технологије и развој науке мало су помогли олакшавању положаја већине становника Земљине кугле. Уместо да их поробљава аростократија, сада им ланце закључавају глобалистички капиталисти. Гаврила Принципа, његов понос и пркос, патриотизам и човекољубље, доброту и увек ведар дух, увек распеваног, не смемо да заборавимо. Само са сталним гајењем успомене на њега, потенцирањем његовог духа, можемо да постанемо и останемо слободни.

Dragan Milenkovic

БИОГРАФИЈА:  Драган Миленковић

 Драган Миленковић ( рођен 1948. у Београду )Дипломирао Југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду 1972. У Београду на Коларчевом народном универзитету завршио прва два курса јапанског језика у Југославији, код проф. Дејана Разића. Постдипломске студије на Универзитету Васеда у Токију – јапански језик и књижевност 1974-1976. У НА Танјуг новинар од 1977. до 2000, после тога вд Главног уредника дневног листа „Борба“, Главни уредник „Радио Панчева“, Генерални директор ИП „Просвета“ од 2014. до 2019. Оснивач Српско-јапанског друштва. Награда за превођење Јапанског ПЕН клуба и Јапанског удружења преводилаца. Превео неколико десетина дела јапанских писаца, аутор три романа и неколико књига са историјском тематиком. Међу њима: „Сарајево 1914 – Пуцањ у срце империје“.

063/332-358

www.japanorama.rs

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *