Милан М. Тривунчић – Шипово, Република Српска

Милан М. Тривунчић

Биографија:

Милан М. Тривунчић рођен је 1962 године у Шипову. Поезију је почео да пише у средњој школи. Пјесме су му превођене на више језика. Заступљен је у много антологија, зборника и лексикона. Добитник је више књижевних награда за поезију и афоризме.

До сада је објавио двадесет и једну збирку поезије и збирку афоризама.

Члан је Удружења Књижевника Србије и Удружења Књижевника Р. Српске.

Живи и ради у Шипову, Република Српска.

СВИЈЕЋЕ КОСМЕТА

Лагали су ме шест вјекова,

За Голеш планину заводили нејака.

Гасили кандила и свијеће Косова,

И садили трње по стазама предака.

Скривали су ми сунчеве зраке,

Како бих стално у тами био.

Слали лаживога, његове знаке

Да вјечност и љубав не би осјетио.

Ломили су ми крст покојног дједа,

Бацали нечист у свети храм.

Хтјели су оно што се не да,

Тражили су душу да им је дам.

На зиду је икона  „крсна слава“,

Ту стоји од памтивјека.

Молитва искрена није бадава,

На крају свих стаза Господ сачека.

Демони против Бога губе рат,

Нашу ће одбрану анђели свити.

Душмани Космета сломиће врат,

Србин ће увијек Христов бити.

МИЛОШ И ЈЕЛЕНА

У Призрену, Милош прстен дао,

Јелену је дивну одабрао.

Жеље, снови према небу плове,

А кнез Лазар већ јунаке зове.

Љубав цвјета, далеко мирише,

Милош Јели обећање пише.

– Женићу те моја срећо рана,

Ако Бог да прије Митров дана.

Пред Љевишком они су се срели

И погледом једним завољели.

Љубав права, искрена и чиста,

Бистрица се као звјезда блиста.

Али тако сами Господ дао,

На Видовдан Милош отишао.

Уз Лазарa он је близу био,

Својим мачем кнеза је бранио.

Док Бистрица буде текла ријека,

Јелена ће Милоша да чека.

Чувај Боже ове пјесме слова,

Да поникне нека љубав нова.

КРВАВА ВРЕМЕНА

Ово су тужна, крвава времена,
Зјеница ми ока трном прободена.
А нашегa Бога, распетога Сина,
Опет пљују, вјешају Пилат и свјетина.

Срце ми чупају, без њега да живим,
Да будем срећан, демону се дивим.
На руке, ноге стављају ми ланце,
Да мрзим браћу а волим незнанце.

Тјерају да лажем и вјерујем у то,
Кажу бистра вода, оно сирће љуто.
Трњем и жицом затворили врата,
Да ме тако чувају од рођеног брата.

А Господ ми крштењем дао је слободу
Да видим небо, срце, бистру воду.
Зато нечастиви ништа вам не вриједи,
Србин, Православац само Христа слиједи.

На крају времена све ће добро бити,
Србин ће се радосно рајем окитити.
Без имена Христова сва су празна слова,
Тако ће да буде кроз вјеки вјекова.


ЂОРЂЕ И СРЕТЕЊЕ

Гле на Сретење Ђорђија ено,

Шумадијом пројаха ата.

Обиђе виноград давно увено,

Не срете комшију, љубу, ни брата.

Зарасло у коров, трње је свуд,

Гуштери, скорпије и црне змије…

Са извора заудара нечист и блуд,

Као да Србија то његова није.

Ђорђије јаши, срце му бије,

Куда ли барка с тробојком плови?

Само што потонула потпуно није,

Содом и Гомор овдје је нови.

Ливадe нестале, нарасла шума,

Чистога образа Сбијом нема.

Ено и Вујице Ђорђевог кума,

Ново му убиство он опет спрема.

Космет нам свети прекрила тама,

Крај Ибра и Ситнице суше се врбе.

Арнаут режи, крвава кама,

Кидише на живе и мртве Србе.

Нестала Србија и Србско племе,

Из пакла цари владају, слове.

Вече је близу, ићи му вријеме,

Небеска стаза Ђорђија зове.

Сретење, 2024

СТОПЕ СВЕТОГ САВЕ

У снијегу су остале Светог Саве стопе

Које се никако не бришу, не топе.

Цијеле се године примјећују, виде,

Остале тако да се за њим иде.

И прољећем, љетом док кишице сипе,

Његова стопе свјетлуцају, шкрипе.

А Срби прегрешни то ништа не виде,

Свога се свеца одрекли и стиде.

Анђели поје дуж небеског трага

И Богомајка ено ту нас чека Драга.

Али Срби глуви, крај очију слијепи,

Неће Светог Саву да их чува, крепи.

Природа плаче, бистре ријеке стале,

Да Србе грешне оплачу, ожале.

Стаза Светога Саве без његова рода,

Који свога свеца за сребрењак прода.

Сијају стопе вјечнога живота

Куда је ходила Савина љепота.

И горе на небу њега душа боли,

За свој грешни народ он се Богу моли.

Пођимо браћо ми свечевом стазом

Очишћеном душом, срцем и образом.

Са срећом нам слава и пјесмица ова,

И наш Свети Сава во вјеки вјекова.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *