Аутор стихова је Верица Преда ПреВера- књижевница, чланица Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине , Асоцијације писаца „БАЛКАНСКИ КРУГ“ са седиштем у Скопљу и Светске организације-Fondacija песника са седишем у Индији, за Европу-Грчка.
Jедан од оснивача и председница Вршачке Афирмације Уметника АРС (ВАУ
АРС),.
Иницијатор НиноДраг заједничарења- пројекта за младе и уметничког интернет радија НиноДраг радио.
Води Креативну глумионицу за децу „Смехуљци“.
Остварила се као учесник бројних перформанса, организатор трибина,
водитељ програма, радио и видео емисија, затим и као дизајнер дигиталног уметничког садржаја, сценариста и косценариста, извођач више перформанса и дечјих представа и мјузикла, аутор сонгова дечјих сонгова и сонгова за одрасле… Учесник је бројних уметничких догађаја, песничких манифестација, фестивала, колонија у Србији и региону.
Аутор радио емисије „ШОЉИЦА (САМО)РАЗГОВОРА. Угостила је бројне
међународно признате уметнике.
Пише поезију, кратке приче и хаику поезију, афоризме.
Награђивана. Превођена. Објављивана у зборницима, књижевним новинама и часописима иантологијама у Србији и региону.
Уредник издања у оквиру ВАУ АРС-а.
Учесник песничких манифестација у Србији, Македонији, Хрватској Републици Српској, БиХ и Румунији.
Превођена на енглески, румунски, словеначки, мађарски, пољски, ромски, немачки, руски, француски, македонски, црногорски, хрватски, босански…
Бави се хуманитарним радом.
НА КИШИ
Кад капци осете кako се све претварa
у тежину капи беле пене
и мрке речи владара неба ,
тада и снага трептаја посустаје
и немоћно у себе гледа.
Јер на киши,
ћутимо покисли,
од истине и пуне тишине
од камене сузе
и слушамо њено добовање
и своје узбуркале дамаре.
Испод кише одјекује ехо
и свака сенка наталожена,
заборављена по ћошковима,
у машну умотана,
па заболи као муња врела,
као место које је погодила
одапета, ватреног врха, стрела.
На киши се спира упредена мрена,
бистри поглед и рађа чудо,
јер испод хладног додира
замрзнуте воде, топлина разара,
da порасте мисао нова.
На киши отварамо дланове
за дарове смемира,
за одговоре иза олује
и све што Евини синови
у песму могу да ставе
и кћери за пород понесу.
ОТИМАЊЕ БЕТОНУ
Кад воља посустаје
И небо на себе не личи
Понеки цвет роди тучак
Понека пчела пронађе срећу
Понеке очи пронађу сунце
Понеки живот из ничега изникне
У инат правилима
Стаза је зелена крв
ОТИСАК ПРСТА
Избраздио си,
уздуж и попреко.
Дланове си у мисао утиснуо.
Дрхтаји чекају мир твојих јагодица.
Јутро те памти.
Дан преиспитује могуће путеве.
У огледалу тишина
и препуне очи неиспуњених снова.
У рукама нарамак питања.
Шта ако се миловања потроше
Од небројаних путања и пребирања?
Хоће ли отисак прста задржати правилне линије
које на Живине* косе златне личе?
Хоће ли запамтити речи које су прве из срца потекле
или ће избледети,
као давнашња успомена из туђе приче?!
Siva (Živa), predstavlja boginju plodnosti i ljubavi, a u zavisnosti od literature koja se bavi slovenskom mitologijom, sam njen izgled se tumači na različite načine. Prema Nodilovoj etimologiji, Živa predvodi kolo u pesmama, učeći ljude kako da obrađuju zemlju i uzgajaju stoku, zbog čega je mnogi smatraju i boginjom žita. Zbog toga je u nekim delima opisana kao boginja sa „kosom boje klasja“, bez koje nema ni plodnosti ni prinosa. Jedan deo Belorusije je posebno obazriv u letnjim mesecima, kada se izbegava bilo kakav rad na zemljištu, kako bi se sačuvalo Živino potomstvo.
МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ
(Молитва најпоштованијој икони у Хиландару и најзначајнија икона српског народа!)
У име оца и сина
И светога духа
У ово време непослуха
Молим се Теби , о пречиста и милостива,
Док се дан вечери приклања,
Док се дете мајци на раме наслања,
У храму Божијем ,
Док звоне звона
Пред иконом Твојом,
Док небеса светле овог часа
Док се ова вода у радости пливача таласа
Додиром Часног крста
додели нам Умиљење
Од греха Спасење
Благодатним благословом !
Ти, изабарана Мајко
Крст наш осветли
Да нас кроз ломове и сапатне дане води
Да нас из искушења избави!
Услиши нас, пречиста Мати
И прихвати молитве наше
Благосиљај нас посрнуле,
И не лиши нас мајчинског погледа
у будућим голготама и годинама.
Oздрави наше пороке Пречиста!
Узнеси молитве пред Богом и Христа
Нека се рађају духовни потомци преподобног Симеона
Нек вера постане сатанској војсци бастиона!
Падам на колена-Теби,
Благословеној међу женама,
Која и на Хиландару влада.
Недостојана ја
И молим се тихо-
Као што си Светом Јовану руку исцелила,
Исцели и наше мисли, наша дела!
Пригрли нас материнском молитвом,
Да се обожимо и множимо
Да живимо Светосавље
Да ширимо Православље
Да Србин остане Србин Сада, увек и векове векова, Амин!
Песма преметаљка….ДАХ АПРИЛСКОГ ЈУТРА
на зеленоj влати
у капи вилине сузе
I jутра дрхтавог
сакрио се сан
чека дашак
сина Стриборовог
да заплави небо
и оживи дан
чека дашак
сина Стриборовог
на зеленоj влати
у капи вилине сузе
jутра дрхтавог
сакрио се сан
да заплави небо
и оживи дан
у капи вилине сузе
и jутра дрхтавог
на зеленоj влати
чека дашак
сина Стриборовог
сакрио се сан
да заплави небо
и оживи дан