BIOGRAFIJA – VESNA VOJINOVIĆ
Vesna Vojinović je rođena 24.03.1964 godine u Dečanima na Kosovu. Odrastajući uz zvuke muzike koja je najlepša melodija njenog života, pored oca muzičara, Vesna Vojinović je melodiju i takt poezije života nosila u svom biću. Majka je dvojice sinova Miloša i Milana i baka četvoro unučadi. Velika porodična tragedija, smrt supruga u avgustu 2015 godine, inspirisala je za nastanak prve zbirke pesama pod nazivom ,,ZAŠTO DA UMRE MLAD,, namenjenih za komponovanje i izvođenje uz muziku. Ubrzo posle prve zbirke izašla je i njena druga zbirka za muzičko izvođenje pod nazivom ,,NIKAD NIJE KASNO,,. Svojim radom, pisanjem, ali i komponovanjem melodija, za svaki tekst iz svojih zbirki autorka je našla put budučnosti, na kojem je nastala i treća zbirka pesama za muzičko izvođenje, koju je uradila u duetu sa svojim kolegom tekstopiscem i muzičarem Vladimirom Nestorovićem, pod nazivom ,,ŠUMSKI BOEM – FANTAZIJA,,. Posle treće zbirke pesama, dobila je poziv od Vladimira Nestorovića da postane član tima ,,ANSAMBL ČUTURICA,, koji je prihvatila. Kada je postala član tima iznenađujućom brzinom uklopila se u timski rad iz kojeg je nastala emisija ,,ČUTURICA,, u kojoj ima ulogu voditelja i glavnog i odgovornog urednika istoimene emisije. Posle veoma velikog rada, truda, upornosti i velike želje, Vesna ostvaruje svoj životni san!
DVA GOLUBA
Svi moji snovi i želje sve
to su se rađale zbog tebe,
sada u vatru padaju.
Ali sve uspomene te
što me sećaju na tebe,
mira mi nedaju!
Život lagano promiče
i nova zora svanuće,
a tebe nema tu.
A moja duša i moje sve
i ove moje nade dve,
čekaju novo proleće!
Da li bi on to želeo,
Zar si nas zato stvorio?
Zato te molim bože da
pogledaš ova goluba dva!
Malo mira i spokoja
To je sve što želim ja.
Zato te molim bože znaj
Zar da ovako dočekam kraj?
Samoću dobro da podnesem
i svima radost donesem,
na to sam navikla!
Al da se suncu radujem
Tu zvezdu sreće na nebu
Još nisam dotakla!
KNJIGA NA DAR
Jednom kada doletiš
prvom zorom proleća ranog,
čekaće te pesme moje,
u knjizi kraj slike tvoje,
i sećanje na nas dvoje.
Dajem ti ovu knjigu na dar,
poklanjam ti pesme svoje.
One su naš život, one su naš spas,
Svedoci su prestanka vremena za nas!
Dajem ti ovu knjigu na dar,
namenjenu samo tebi.
Prekinuti snovi, uspomene sve,
čuvaj ovu knjigu kraj sebe,
ona će ti reći sve!
Jednom kada odletiš
prvim jutrom jeseni rane,
ponesi pesme moje,
privi ih uz grudi svoje,
I sećanje na nas dvoje.
NIKAD NIJE KASNO
Nikad do sad nisam stao,
pola sveta obišao.
Još se nisam umorio,
Srcu želje ispunio.
Prijatelji moji,
Svima nek je jasno!
Za šmekera starog,
nikad nije kasno!
Kud pošao il svratio,
Ženski pogled me pratio.
U kafane ulazio,
kasno kući dolazio.
Varao sam I gubio,
mnogo puta zaljubio.
Pesmama sam sve rekao,
Pravu ljubav dočekao.
DVA BOEMA
Gledam čoveka za susednim stolom,
čini mi se oduvek ga znam!
Gleda I on mene, gleda me sa bolom,
uzeh čašu vina da mu dam!
Ostadoše rane, ostaše na duši,
ostaće za sva vremena!
Zar toliko bola u srcima našim,
da ostavi jedna žena
i neverna ljubav njena!
Vratio sam vreme I setio svega,
istu ženu voleli smo mi!
Danas u kafani kao dva boema,
možemo se samo napiti!
Voleli smo mi njene crne kose,
a ostali smo opet sami!
Ceo život pili, ispijali čaše,
Kao dva boema!
ZOVEŠ SE VIKTOR
Mnogo sam srećna što te poznajem
i što o tebi sve najbolje čujem.
Ovu sam pesmu namenila tebi,
a znam to nikom na pamet palo ne bi!
Zoveš se Viktor, neobično ime,
pobednik pravi, ponosiš se time!
Na svakom polju ti si uvek prvi,
Šta se tu može to ti je u krvi!
Zoveš se Viktor, devojke te vole,
anđeli takve vode u idole,
na svakom polju ti si uvek prvi,
šta se tu može to nam je u krvi!
Od ništa uvek ti napraviš nešto
i sve što radiš ti napraviš vešto.
Znam da o tome mnogi misle isto,
Dobar si dečko I srce ti je čisto!