МЕСЯЦ ИЗВАЯЛ ЖЕНЩИНУ Не признает Требишница, что тоска это солома, пока наши тени под платанами водят любовь. Леотар не признается ветру … звука витраж, когда лишь просияет и … уходит. Не дают мои зеницы взгляда твоего пламени, чтобы в них загорелись звезды блуждающие, когда ты не знаешь, но лжёшь … меда слаще и солнцем моё […]Read More
Tuga Sve sto niz reku pustiš nepovratno ode, osim tuge, tad reka uzvodno poteče. Mislim da su mi se Read More
СУТОН Небо закопчава дугмад дана, из процепа извирује пурпур и прстима се држи за индиго-плаве крајеве. Само дрвеће мудро ћути, убрзо ће утонути у тмину и тек ће по који рески звук пробити тишину. Очи сунца спуштају капке, сутон им навлачи смирај ноћи, намешта јастуке на узглавље па креће у сусрет ноћи. Враголан прави зна […]Read More
ДЕО ВЕЧНОСТИ Судбина човека се рађа У једном тренутку Кад схватиш да си некога Заволео У ватрама свога срца Спознаћеш тајну љубави Јер, волети значи: Део себе уградити У део вечности! PART OF ETERNITY Man’s destiny is born At one point When you understand you are in love with someone. Read More
ПЕТРУШКИ ЗАПИСИ Инокиње Анисије Цреповић Поема песникиње Анисије Цреповић (Славице Благојевић) „Даљине долбују под ков`цама коњским“ писана је у маниру средњовековних посланица са жанровски карактеристичним стилским одликама које су красиле тадашње најрепрезентативније и непревазиђене примере епистоларне књижевности попут оних деспота Стефана Лазаревића Слово љубве, Писма које је Свети Сава са свог путовања у Свету [&Read More
AFRICA,MY LAND! Oh Africa, your rivers whisper muffled tones. Your sound will roar into my fossil bones. Although Read More
ANELLI (Lucilla Trapazzo) Mia Madre Mia madre è seduta accanto a me dal dottore Mia madre c’è e non c’è per Read More
ЖЕНА И МЕСЕЦ Украде ми месечину из прозора И њоме чешља своје густе косе А ја стојим у мраку кô на дну мора Жудећи њен лик, осмех и ноге босе Друге ноћи на уснама месец врати Удене ми у зенице искре луде Разигра нас да заплешу позни сати Док у нама плаве зоре не заруде […]Read More
МОНОЛОГ НЕУТЕШНОГ ОДИСЕЈА Била си непогода која однесе све пред собом, Олуја која је покидала све везе с прошлим, Бездан из којег се никад више подићи нећу, Кома из које нисам желео да се пробудим. Била си моја усталасана крв која је светлела И слепо ме вукла ка даљинама. Била си моја најдубља веза са […]Read More
Сва права задржана @ petruska-nastamba.ml