Владимир Бабошин – Савремена руска поезија РАЗГОВОР СА ГРАДОМ &Read More
Сва права задржана @ petruska-nastamba.ml
Category : Поезија
ПРЕДАЧКА Песмом молитву пева раба Божја Љубица за почившег оца Милоша домаћина из Шљивова, мајку Миљу и дугу ниску предака. Песма захвална бисер одлива скривен у очима; класје светлосно у снопље веже жижак за кандила; потомству предано ниже речи знак и глас благодарна Христа моли за покој њихов мир и спас. НЕМИР Ври и кипи […]Read More
ПОРУЧУЈЕ ЛАЗАР Ни злаћано сунце више не сањари, на крвавом пољу Србија почива. Изгинуше браћа и Југ Богдан стари, Мили Боже зашто све нам тако бива? Мученици пали ћуте непомично док светлости свете око глава зраче. Не деси се ником’ нешто тако слично, за јунаком сваким отаџбина плаче. Крвава је трава, крваве су стазе, лелеци […]Read More
Život Kad ti se život onako zakovitla I vjetrovi njegovi kao igračku te gnječe Ne traži opiranje, Read More
1. For the soft fur in the hat on my head, The king of the forests had to die. And how Read More
1 NIRVANA Hours of silence and a lot of walks: no facile words no touchiness no paranoia no pilgrimage but chanting Read More
ДУША МОНАХИЊЕ Рођена је у једном другом животу да вида ране ратницима, диже онемоћале, храни гладне, тјеши умируће. Душа, путујућа из живота у живот, не увијек једнако предана Богу али увијек удивљена у Молитву Љепоти. У једном се животу пробудила у подножју Свете Планине, у гају небеском, заштићена у невидној одаји Молитвеног Дома. Превише је […]Read More
ПЕТРУШКА ВИДАРИЦА Петросна је стазица до стравопиргија[1] Црепово бљудо зеља било је стављено пред њега, гарнирано тврдо куваним јајима гролице и сериварана златом опточене свакојаке шаре драгих камика украшених ивица печурке и млада јагњетина истрчаваше из њих. Погледом какав припада лукавошћу обласног господара Кратким зимским даном који је примицао кратко он рече: – нешто […]Read More
УПРКОС ЗРАКУ РАСУТОМ Изван казаног мисао недовољно мања од света нараслог на језику заборављеном понекад у брдима затајним залелуја храњена једнако пламеном и тамом векова из вишезначних приповедака после пристајања на болну скамењеност изнад насртљиве пролазности првенствено од речи ослобођених бруја што зачиње алогичну јасноћу упркос Ззумном зраку у више смерова расутом около последњег рова […]Read More
OTAC Sa njim sam hodao pored divljih reka Udisao vazduh snežnih planina Gazio umrlo lišće Na ranjenim proplancima Read More